Svim prijateljima koji slave : MIR BOZJI! HRISTOS SE RODI!
MIR BOZJI!
„Da li ćete vjerovati ili ne,
Jedna stvar je sigurna,
Na zemlji se živi samo jedanput
…onda živi i poštuj život kao prekrasan dar …
Ne gubi vrijeme u zlobi, zavisti, ljubomori, ….
Uhvatiti sve pozitivne aspekte, nađi način da od starih sjećanja isplivaju samo lijepe uspomene, a ne grižnje savjesti! „
( Autor: Pozdrav Prirodi / Najljepse Cvijece.)
Narodni lek:
med za imunitet
200g sremusa s lukovicom samleti ili sitno naseckati i preliti sa 1,5 l hladne vode.
Posto odstoji pokriveno preko noci, odvojiti tecnost a sremus dobro propasirati.
U sve to dodati 1 kg meda i lagano kuvati 10-15 min.
Uzimati 3x na dan po 1 kasicicu.
D. Rodic /Magazin Stil/
Uvek se obradujem kad procitam dobar clanak o medu jer znam da ce potstaci ljude da to blago iz prirode cesce koriste.
Zelim sa vama da podelim taj clanak Magazina ,,Frajla“ u celosti:
,,Pre nego što je otkriven šecer, med je vekovima bio jedini zasladivac. Pretpostavlja se da datira iz vremena od 7.000 godina pre Hrista. Da su ljudi prem nogo hiljada godina “krali” med od pcela dokazuju crteži u pecini Altamira u Španiji koji prikazuju covekaa kako iz saca vadi med i stavlja ga u torbu koja mu visi na ramenima.
Med se uvek smatrao velikom dragocenošcu pa su u Mesopotamiji, Hamurabijevim zakonikom, bile predvidene velike kazne za kradljivce meda o cemu svedoce najstariji poznati pisani dokumenti. Koristio se da zasladi ukus jela, divljaci i ribe ali i za pravljenje kolaca, za zasladivanje vina i pravljenje medovine, a postoje tragovi da su Sumeri koristili med i u kozmetici. Asirci i Vavilonci koristili su ga kao lek za bolesti kože, genitalnih organa i digestivnog trakta. Od Vavilonaca potice i izraz “Medeni mesec”, novopeceni mladenci su mesec dana jeli med koji je po verovanju trebalo da im obezbedi veliko potomstvo a porebna kolicina meda obezbedivana im je pre vencanja. I dok su med neki narodi koristili u zavetnim obredima vencanja, neki drugi su ga koristili prilikom obreda sahranjivanja, svakako med je od davnina bio poznat ljudskom rodu i zauzimao je znacajno mesto u ishrani i ritualima.
Pretpostavlja se da su stari Egipcani bili prvi koji su se bavili proizvodnjom meda, odnosno da su bili prvi koji su pomagali pcelama da obezbede svoje sklonište, pravili su košnice od trske i blata koje su bile cilindricnog oblika a pcelarstvom su se bavili nomadi, uglavnom uz obale Nila, seleci košnice kako je cvetalo razno cvece. Koristili su ga za spravljanje melema za rane a cinije sa medom stavljali su u grobnice faraona kako bi nahranili pokojnika na njegovom dugom putu ka zagrobnom životu.
Grci su smatrali da je med hrana bogova, verovali su da su bogovi, pošto nisu mogli ljudima da daruju besmrtnost, velikodušno dozvolili da probaju med koji je, opet po verovanju, bio proizvod zvezda i duge i da je kao rosa padao sa neba na zemlju. Verovali su i da je med eliksir mladosti. Na jednim od prvih kovanih novcica u Grckoj, iz VI veka pre nove ere, prikazana je pcela kao simbol produktivnosti.
Rimljani su smatrali da je med osnova svakog obroka a koristili su ga i u terapeutske i kozmeticke svrhe. U Indiji, med je smatran afrodizijakom i bio je osnovni sastojak mnogih napitaka.
U srednjem veku, u pojedinim kravljevstvima, uredbom je bilo odredeno da svako ko ima zemlju, mora da gaji pcele a onoga ko bi bio uhvacen u kradi meda cekale su teše kazne. Med je uvek bio dragocen i kradljivci meda su tretirani kao kradljivci bilo koje druge dragocenosti. Njegova zlatna boja podsecala je na zlato a medu mnogim narodima postojao je obicaj da novorodencetu usne namažu medom kao simbolom uspeha, bogatstva i znanja.
U renesansnom periodu, med je trijumfovao na trpezama, bio je nezostavan uz pecenja, kuvano meso, ribu, stavljali su ga cak i u supe, bio je car aristokratskih vecara, sve je plivalo u medu.
Biblija, Talmud i Kuran med navode kao jednu od najvažnijih hrana za ljude.
Malo po malo, primat medu kao zasladivacu preuzimao je šecer napravljen od šecerne trske i skoro puna dva veka ova bela slatka materija bila je simbol luksuza, oni siromašniji, koji sebi nisu mogli da je priušte I dalje su proizvodili med.
Sa otkricem da se šecer može dobiti od šecerne repe, 1747. godine, upotreba meda postaje sve manja i manja.
U meduvremenu, sve više koristeci šecer da bi zaodovoljili culo ukusa, ljudi su zaboravili na blagodeti meda i danas ga konzumiramo uglavnom kada smo bolesni, kao zasladivac za cajeve.
Med je veoma lekovit i, naravno, njegova lekovitost zavisi od zdravlja biljaka sa kojih pcele prikupljaju polen. Odlican je prirodan antibiotik, ubija mnoge bakterije i sa sve vecom rezistencijom ljudi na antibiotike, naucnici apeluju da se što više, alternativno, konzumira med. On je takode prirodan antioksidant, pomaže eliminisanje slobodnih radikala i pomaže regeneraciju tkiva. Ako ga koristite za spravljanje maski, znajte da hidrira kožu i sprecava njeno isušivanje, isto kao i kosu. Smatra se idealnim za našu jetru jer sadrži skoro idealne proporcije glukoze i fruktoze.
Med je jedan od retkih prirodnih proizvoda, dar od prirode, u cijoj proizvodnji ljudi skoro uopšte da ne ucestvuju.
Setite se ovoga kad poželite med i ne kupujte ga u marketima vec iskljucivo od pcalara.“
Dugoj listi blagotvornih svojstava meda strucnjaci su dodali i to
da je odlican protiv preteranog konzumiranja alkohola.
Posle samo 2-3 kasicice meda neka casica vise bice
zaboravljena za tren oka zahvaljujuci fruktozi koja ce
ubrzati metabolizam i ,,proterati“ alkohol iz tela.
MED i BELI LUK
+
Neverovatno, ali tacno: med u prelivu za salate i kao medni krem sa belim lukom vec uveliko traze na americkom i srednjeistocnom trzistu.
Mesavina meda i belog luka u vidu krema sluzi kao namaz na hleb, zemicke i preko pecenog mesa. Takodje, koristi se kao osnova za pravljenje preliva za salate. Ukus meda i belog luka je dosta specifican i podseca na kinesku kuhinju. Kod nas se moze naci u radnjama zdrave hrane kao dodatak jelima ( bez konzervansa).
PRIRODA nam ih je darivala …
U drevnim vremenima MED se smatrao božanskim darom koji je poslat ljudima za sreću.
Koristimo ga redovno jer: med je HRANA – med je ZDRAVLJE -med je LEPOTA !
Divno je gledati te prirodne farmaceute…. UŽIVAJTE !
AVICENA
,, Med okrepljuje dušu, uliva vedrinu, pomaže varenju, olakšava iskašljavanje sluzi, otvara apetit, čuva mladost, obnavlja pamćenje, izoštrava um.“
BOM dr E. (dečji lekar)
,, Deci treba redovno davati med, naročito za doručak, uz mleko i hleb.“
VORONOV dr S. ( Rusija)
,, Čovečiji život bi mogao da se produži kada bismo beli fabrički šećer zamenili medom, a beli hleb crnim, u kojem ima i mekinja.“
GLAS Džastin (Engleska)
,, Med je odlična preventiva protiv mnogih bolesti, a mnoge i leči i produžava život.“
JOJRIŠ dr N. (Rusija)
,, Pčele- krilati farmaceuti proizvode nešto što ni hemičari, ni tehnolozi, niti iko drugi još uvek nije u stanju da stvori bez njihove pomoći. U svojoj živoj laboratoriji pčele stvaraju proizvode koji poseduju gotovo čudesne osobine.“
MENJŠIKOV dr F. (Rusija)
,,Med je materija koja se lako razlaže u crevima. Dospevši u jetru, on se pretvara u glikogen. A ta mo gde ima dovoljno glikogena, nije moguća degeneracija jetre.“
PELAGIĆ Vasa
,, Med oživljava ceo organizam zato što prelazi u krv i budi na rad krvna zrnca, bez kojih nema života i zdravlja “.
SOLDATOVIĆ dr Milan
,, Med pripada grupi vrlo važnih ( i sa terapeutskog i sa dijetetskog stanovišta) namirnica za ljudsku ishranu…Pogrešno je shvatanje da se med uzima samo kao lek, kada se ljudi smatraju bolesnim. Naprotiv, med treba koristiti prvenstveno u profilaktičke svrhe (zaštitne), a potom kao lek.“
STANKOVIĆ dr Dušan
,,Med ima dvojako dejstvo na čovekov organizam: dijetoprofilaktičko i dijetoterapeutsko. Svojim šećerima i zaštitnim materijama okrepljuje, zaceljuje, doprinosi brđem ozdravljenju, a neposredno utiče i na izlečenje bolesti.“
TOBARŠEV dr V. (Rusija)
,, Stručni i zdravstveni radnici koji redovno uzimaju med ulaze u opasno životno doba iscrpljenosti (profesionalna obolenja) 8 do 10 godina docnije nego oni koji nisu uzimali med.“
CAJS dr H. (Austrija)
,, Med ublažava bol, ubrzava ozdravljenje i ubija opasne klice u ranama.“
DŽERVIS S.D. (SAD)
,,Jeste li zainteresovani za dobrobit vašeg srca i krvnih sudova? Da li pokušavate da regulišete krvni pritisak koji je suviše visok, ili da pomognete srcu? Da li vam srce nepravilno kuca pri radu? Ako je tako, onda vas mora interesovati i pčelinji med. Med svojim pozitivnim delovanjem svakome olakšava starost.“
ŠOVEN dr Remi (Francuska)
,,Čovek našeg doba uznemiren je što u medicini susreće sve rasprostranjeniju upotrebu sintetičkih lekova. Neka nejasna želja tera ga da se vrati upotrebi prirodnih lekovitih supstanci, koje se oduvek nalaze u biljkama, a posebno u pčelinjoj košnici.Veliki broj proizvoda koji se dobijaju iz košnice, kao što su med, polen, propolis, mleč imaju veoma interesantna svojstva – dejstva i mogu znatno da doprinesu čovekovom zdravlju, odvojeno ili u kombinaciji sa sintetičkim supstancama.“
Izvor: Posebno izdanje ,, Moć prirode“
Preuzeto iz Edicije ,, Ishrana i zdravlje“ godina 2006.
Najvažnije reči na engleskom, vezane za pčelarstvo( možda Vam zatrebaju pri susretu sa tekstovima ili uputstvima na engleskom):
Acacia – bagrem
Apiary – pčelinjak
Apiculture – pčelarstvo
Bee – pčela
Bee farmer – pčelar
Bee keeping – pčelarstvo
Cluster – roj
Drone – trut
Entrance – leto
Extract honey – vrcati med
Feeder – hranilica
Feeder bottle – pojilica
Flower – cvet
Frame – okvir
Granulation – kristalizacija
Extracte – vrcanje
cvetna livada
Hive – košnica
Honey – med
Honeycomb – saće
Illnes – bolest
Limetree -lipa
Meadow – livada
Pollen – polen
Propolis -propolis
Queen – matica
queen cell – matičnjak
robbing – grabež
royal jelly – matična mleč
sting – žaoka
sunflower – suncokret
tool – alat
varroa – varoa
venom – otrov
water – voda
wax -vosak
Od ranog proleća, pčele kreću u akciju skupljanja polena i nektara sa raznih cvetova. Nektar je sladak sok koji cvetovi luče . Pčele skupljaju nektar preko svog izduženog, dlakavog jezička čiji je kraj u vidu kašičice. Nektar i polen pčele prenose u specijalnim kesicama , poput čipke, na nožicama. U toku leta, pčela zahvaljujući svom metabolizmu , započinje jednu fazu prerade nektara u med. Po sletanju u košnicu, pridošla pčela spušta svoj teret, delimično obradjen nektar povrati a druge pčele to rasporede duž saća u obliku kapi. Pčele lepršaju svojim krilcima i poput ventilatora, prave promaju da bi iz nektara isparilo što više vode.To bi bila druga faza a treća faza pretvaranja nektara u med je kad pčele -radilice uzimaju delimično obradjen nektar i dugo, dugo ga ,,preživaju“ i tako doradjen spuštaju u saće. Kad se čaurica saća napuni pčele je hermetički zatvore voskom koji same prave. I tako, čaura po čaura, saće se popuni, zatvori i hrana je spremna.
DAR PRIRODE 